Miiiiiirrkaaaaaaaa
…. super koncert snoči v Križankah… dobri stari Đole Balašević je rastural od 20.40 do 00.30, brez se ustavit… pa tako duhovit je bil… in oh in sploh… nekej takga mi je že dolgo manjkalo…
vam pa dajem za posladek Mirko ;)))
Papa, Helči
Čuli ste za “Zlatni bokal”
To je jedan sumnjiv lokal
Al’ je kuvar pravi as
Sedeo sam sam za stolom
Pio viski s coca-colom
Kada zaćuh neki glas
Znam Vas, pardon, s televizije
Vi ste ponos naše vizije
Moja kći od devet godina
Sve vaše pesme zna
Vaš svaki stih, pa reče:
Mirka, ljubavi jedina moja ti
‘Ko te sada dirka
I ‘ko ti pod prozore dolazi
Da ti svirka
Mirka, možda bi i sretno živeli
Samo da si ti našla pravi put
Do mog tužnog srca
Na te reči izvanredne
Ponudih da sa mnom sedne
Čekao je samo to
Reče: “Ja sam iz orkestra
Ta što peva mi je sestra
Tu smo već mesec i po
Mi Vas ne bi maltretirali
Al’ bi nešto sad odsvirali
To je jedan šlager lično naš
Želimo čuti Vas cenjeni sud”, pa reče:
Mirka…
Rekoh da ću im pomoči
Kol’ko je u mojoj moći
Ali ja sam pevač tek
Reče: “I svi su producenti
Promašeni dirigenti
Nitko od njih nema šmek
I mi već godinama sviramo
Al’ strašno slabo prosperiramo
Poslušajte još jedanput bar
Ovo je prava stvar, veliki hit, pa reče::
Mirka…
Pričali smo posle dugo
O muzici, šta bi drugo
Popili smo o-ho-ho
Ja od tada slabo radim
Stvarno nije da se vadim
Al’ je razlog tačno to
Ta mi se interpretacija
Javlja k’o halucinacija
Proganja me, muči, vraća se
Uvek k’o bumerang taj smešni, divni refren:
Mirka…
no, pa še eno znano od najbolj znanih in najboljfajnih! Cmokca.
Kad je pre mnogo leta bal pravio baron,
Fon Ligenštul je pozvan da naidje i on.
Čim uš’o je u salu onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:
“U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna.”
Fon Ligenštul je hitro napustio taj bal,
želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al’ već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:
“U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna.”
Fon Ligenštul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce. Promen’o se sasvim.
I poč’o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, prividj’o mu se glas:
“U razdeljak te ljubim….”
“Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom,
kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
– suvenir na stražarske dane.
Ušao sam na prstima,
mati beše već budna i brzo se prekrstila.
Reče: “Prošlo je k’o za čas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa će ti svirati a ti ćeš birati”.
Svadba beše k’o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al’ ja sam stig’o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
“Znam da nije ti lako, al’ danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati!”
Svirajte mi “Jesen stiže dunjo moja”, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al’ ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi “Jesen stiže dunjo moja”, al’ polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moEja…
Retko odlazim kući a pišem još ređe,
i slike su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al’ nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne pričam o tome.
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju…
Svirajte mi “Jesen stiže dunjo moja”, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al’ ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi “Jesen stiže dunjo moja”, al’ polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja…”
Đole bo kmalu tudi v MB. Komaj čakam!!!!!!!!!
OLIVERA
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.
Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voše s raznih grana.
Sad žalim, da,
al’ šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj šuperak.
Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.
Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
mo`da smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i mo`da smo se na trenutak mimoišli?
Sad žalim, da,
al’ šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica,
daleko od oga oka i mog pera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gu`ve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.
Znao bih gde
da sebi nadjem mir,
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera.
Ojla, čauči Spiderček!
Ja, na lentu bo baje… drgač pa poglej na http://www.balasevic.org!
Na, tu imaš še eno ponarodelo… :)))
RAČUNAJTE NA NAS
U ime svih nas iz 50 i neke
za zakletvu Titu ja spevo sam stih
Ne spominjem prošlost, ni bitke daleke,
jer rođen sam tek posle njih
Al život pred nama još bitaka skriva
i preti nam preti, ko duboki vir
Ja znam, da nas čeka još sto ofanziva
Jer moramo čuvati mir
Računajte na nas
Sumnjaju neki, da nosi nas pogrešan tok,
jer slušamo ploče, i sviramo rock
Al negde u nama je bitaka plan
i kažem vam, šta dobro znam:
Računajte na nas
U nama je sudbina budučih dana
i možda se netko i plaši za nju
Kroz vene nam protiče krv partizana
Jer mi znamo, zašto smo tu
Računajte na nas
Sumnjaju neki…
