SEJ NE ZAMERIŠ, ČE TI ENO ENERGETSKO POKLONIM???? ;)))))

Generator se okrec

e, u životu nemam srece,
Dok otklanjam kvar na mreži, s komšijom mi žena leži.
Ona mene stalno vara, jer ja nemam mnogo para.
Ja bez auta i svog stana, moj dom je elektrana…

Težak li je život moj, svakog dana kratak spoj,
Pokidani provodnici, izgoreli prekidaci, mene svaka muka kaci,
Od varnice rupa, na sred pantalona, a glava mi puna malih elektrona,
Majka me malog mlekom zadojila, a dušu mi uzela elektricna brojila.

I dok Djerdap pravi struju, mene tužne misli truju:
Šta me još u životu ceka, trafo-stanice daleka?
U džepu nosim zadnju marku, da sagradim nuklearku…
Da napravim katastrofu i završim ovu strofu!

….raje kaj drugega!!!
Od poezije se ne da živet(je že France z Vrbe to pogruntal!)

Vseeno pa hvala za skrb…….že zaorjemo!
😉