Tebi
spet jesen..pravijo minljivost….pa je res?
pa je jer..čar minljivosti..zlato obarvano listje…..samo spomini na poletje….žalost v duši za nećim izgubljenim ali pa…
kljub vsemu…meggleno jutranje prebujanje…sanjavo prebujanje v duši..pričakovanja, ko te bo poža hrepenenje nepričakovanega..željenega…trenutki pred tabo, ki ti ne nek način božajo dušo…dotik dlani na licu….drsenja prsta po tvoji zgornji ustnici…skratka vse tiste sledi, ki jih nihče več ne more zbirati…niti čas…
spet jesen? če bi ne bilo jeseni, bi ne bilo zime, in brez zime ne pomladi in brez pomladi…vse je tam, kjer mora biti, na svojem mestu in kar je za nekoga simbol minljivosti, je za drugega simbol začetka, neskončnost, točka na krogu življenja, ni začetka in ni konca, kot v ljubezni, kot v vsakem dnevu ki ga preživimo, vsak večer je smrt v malem, vsako jutro je rojstvo v malem in vsak dan je življenje v malem…zato hrepeneti in biti žalosten zaradi tistega kar se ti zdi izgubljeno?
in če si pred vrati? nič te ne stane če potrkaš, še manj, če jih poskušaš odpreti, morda boš presenečen, ampak ne moreš stati pred vrati in se smiliti samemu sebi če niti ne poskušaš? ali pač?
Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: “Prošlo je k’o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati”
Svadba beše k’o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al’ ja sam stig’o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: “Znam da nije ti lako, al’ danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati”
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al’ ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al’ polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al’ nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne…
Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju.
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al’ ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al’ polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: “Prošlo je k’o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati”
Svadba beše k’o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al’ ja sam stig’o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: “Znam da nije ti lako, al’ danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati”
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al’ ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al’ polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al’ nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne…
Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju.
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al’ ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al’ polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon’te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..[/quote]
eh, Dunjo moja, da mi je znati gde si sad…
