KAFICA
>
> Dođe Mujo doktoru i kaže:
>
> – Doktore, imam problem.
> – Ajd’ Mujo, slušam, samo brzo, puna mi je čekaona raje.
> – Evo sa’ću ja, doktore tebi kazti.
> Dođem ja prošlu srijedu doma, a ono Haso mi guzi Fatu. Kažem ja njemu: “Ubit ću
> te Haso, jebo mater”, a on će: “Čekaj bolan Mujo, de smiri se čoječe…, Fato,
> pristavi de kaficu, Mujo, vidi vako, da ti sad mene ubiješ, ode ti u bajbuk na
> dvaes’ godina. Ti u ćuzi, a neko drugi će opet guzit Fatu i šta imaš od toga?
> Srknider kafice i razmisli, bolan…”
> – Šta jes, jes, dobro je kazo, jel de doktore?
> – Mujo, skrati malko, puna mi čekaona raje…
> – A ja, ja oću doktore…
> Nego, prekjučer dođem ja kući, a ono opet Haso guzi Fatu. Kažem ja: “Fato, majku
> ti jebem, tebe ću ja priklat! “Ja po nož, a Haso će opet: “Mujo, de sjedi, ne
> budali. Fato pristavi kaficu… Mujo, baš si blentav, zakolješ Fatu, ideš na
> dvaes’ godina u zatvor, ja ću opet neku drugu nać i šta si napravio…, srkni
> bolan kaficu!, smiri se… Pametan taj Haso.
> – Mujo, skrati!
> – Evo sa’ću doktore…
> Jučer ja dođem i opet Haso guzi Fatu.
> Popizdim ja skroz, kažem: “Sebe ću sad zaklat, jebem li vam majku, da vam jebem
> majku…” A Haso opet kaže: “Mujo legendo, sjedi bolan, smiri se, Fato pristavi
> kafu…, ne budali Mujo, šta imaš od toga da se zakolješ. Fata i ja bi te
> saranili i dalje se guzili, šta imaš od toga? Srkni malo kafice i razmisli…”
> – Mujo, majčinu ti, puna mi je čekaona, reci šta ti je?!
> – Ma htio sam da pitam, doktore, ‘oćel meni naškodit tolko kafe?

Lep dan vsem js grem na svež luft!